jamesdin’s Blog

Just another WordPress.com weblog

MOnuMENTS

Eröffnung // Samstag, 4. Oktober // 20 Uhr
+DJ Arto Ushan

Gruppenausstellung vom 5. bis 14. Oktober 2014.
Mittwoch bis Sonntag. 16 Uhr – 19 Uhr.

Buchpräsentation // Mittwoch, 8. Oktober // 19 Uhr //
mit Diana Righini “Barricades”
und
Julie Chovin “The Place to Be”, (auf Englisch)

Finissage // Dienstag, 14. Oktober // 18 – 22 Uhr

+ Konzert ESÏOM 21 Uhr
https://soundcloud.com/esiom/sets/es-om
https://www.facebook.com/esiom.official?fref=ts

Mit dieser ersten Ausstellung, schlägt das Projekt “MOnuMENTS” einige Möglichkeiten vor, über Monumente im öffentlichen Raum nachzudenken. Die eingeladenen Künstler nutzen oft Ansätze prozesshafter Arbeit, um vergängliche Erinnerungsformen zu schaffen. Sie erproben verschiedene Ideen von Ereignissen im Raum, z.B. spontane Konstruktionen oder kurzzeitige Besetzungen im öffentlichen Raum. Sie versuchen, veränderte Bedeutungen von Monumenten aufzudecken oder ihnen alternative Formen zu geben, intime oder humorvolle Dimensionen eingeschlossen.

With this first exhibition, the “MOnuMENTS” project proposes some possibilities to think about monuments in public space. The invited artists often use aspects of processes for an ephemeral remembrance, they explore various ideas of events in space, e.g. spontaneous constructions and temporary occupations of public space. They attempt to reveal changed meanings and give alternative shapes to monuments, including intimate and sometimes humorous dimensions.

WITH
Julie Chovin www.juliechovin.com/
Caroline Gutlé www.carolinegutle.net/
Jamesdin http://jamesdin.wordpress.com/
Silvia Lorenz http://silvialorenz.wordpress.com/
Julia Mensch http://julia-mensch.blogspot.de/
Diana Righini www.dianarighini.com
Shingo Yoshida http://www.shingoyoshida.com/

Curated by Diana Righini

Tête
Schönhauser Allee 161A
10435 Berlin

njujork batice

aleksandar_jestrovic_jamesdin_beli_golubovi_sa_postavke_video_rada_2014

Jamesdin, Beli golubovi/White Pigeons, 2014, 4’ 32”

A screening of Serbian video art, curated by Zorana Djakovic Minitti and Mia David. Followed by a Q & A by Boshko Boskovic, RU Program Director.

Wednesday October 1st, 2014
7pm – free and open to public
Residency Unlimited
360 Court Street #4 (enter church building through main entrance) Brooklyn, NY 11231

Residency Unlimited is delighted to present “Voyage to Europe – From Life to Death to Life”, a selection of videos by Serbian artists, curated by Zorana Djakovic Minitti and Mia David. This video program is part of the wider project dedicated to the 100th anniversary of WWI that is currently the object of multiple probes and mostly relegated to its memory. Prior to New York, this program was featured at Palais Porcia in Vienna (Austria), Modern Gallery in Subotica ( Serbia) ,Collegium Artisticum, Sarajevo, Bosnia & Hercegovina and Gallery Klovićevi Dvori in Zagreb (Croatia) .

The selected artists reflect upon lost and manipulated values that have affected their past, future as well as the present. Being critical towards their own heritage and geo-political context in which they were formed, the video works are questioning the change of principles upon which we make decisions and act.

Screening program:

-Andrea Palašti, The History of Dalmatia, 2007, 11’55’’

-Vladimir Nikolic, Rhythm, 2001, 10’45’’

-Milica Tomic, One day, instead of one night,,A burst of machine-gun fire will flash. If light cannot come otherwise, 2009, 10′

-Aleksandar Jestorovic Jamesdin, Beli golubovi/White Pigeons, 2014, 4’ 32”

-Ana Nedeljković & Nikola Majdak Jr, Rabbitland, 2013, 7′

About the curators:

Zorana Djakovic Minniti is International Projects Coordinator & Curator at the Cultural Centre of Belgrade in Belgrade, Serbia.

Mia David is the Director of the Cultural Centre of Belgrade in Belgrade, Serbia.

This project is supported by the Serbian Ministry of Culture in conjunction with the commemorative program of the Centennial of WW1, and the Cultural Centre of Belgrade.

    

UTA – ART WEISSENSEE – Kunsthalle am Hamburger Platz, 15.-21.9.2014

KUNSTHALLE am Hamburger Platz präsentiert

ART WEISSENSEE mit UTA – Werke Unter TAusend (Euro)

Eröffnung am Montag, 15. September 2014, 18 Uhr
Ausstellung vom 16. – 21. September 2014, täglich 14 – 19 Uhr, Gustav-Adolf-Str. 140, 13088 Berlin

Inzwischen bekannt für eigenwillige Interpretationen etablierter Veranstaltungen im Kunstbetrieb meldet sich kurz vor dem Beginn der Berlin Art Week die Kunsthalle am Hamburger Platz mit einer eigenen Messe zu Wort, der ART WEISSENSEE.

In der ersten Ausgabe wird die Verkaufsausstellung »UTA – Werke Unter TAusend«angekündigt. An die 300 Student_innen und freischaffende Künstler_innen bieten ihre Kunstwerke zum Verkauf für unter 1.000 Euro an. Im Rahmenprogramm wird über die Definition von Werten in der Kunst diskutiert. Die ART WEISSENSEE, so die Veranstalter, versteht sich nicht als »Gegenmarkt«, sondern als »Räuberleiter und Stütze, Bilanz künstlerischer Produktion und barrierefreien Zugang zu zeitgenössischer Kunst«. Gleichzeitig läuft in Kooperation mit Läden der Umgebung auch »UHU – Unter HUndert«, eine Fortsetzung der erfolgreichen Verkaufsausstellung des Vorjahres. An der ART WEISSENSEE sind Projekträume in Weißensee, Westwerk (Hamburg), der Süddeutsche Kunstverein und andere beteiligt.

ART WEISSENSEE – Kunsthalle am Hamburger Platz Presents Its Own Art Fair

Known by now for its idiosyncratic interpretations of established events in the art business, just before the opening of the Berlin Art Week, Kunsthalle am Hamburger Platz announces its own art fair: ART WEISSENSEE. The first edition is called “UTA – Werke Unter TAusend« (UTA: Works Under a Thousand). Close to 300 students and freelance artists will offer their works for sale at prices below 1000 euros. The accompanying program will provide a forum for discussion about the definition of value in art. ART WEISSENSEE, the organizers say, does not see itself as a »counter market,« but rather as a »kind of leg-up and support, a stock-taking of artistic production, intended to provide barrier-free access to contemporary art.«Simultaneously, »UHU – Unter Hundert« (Under a Hundred) will take place in cooperation with shops in the neighborhood, a continuation of last year’s successful art exhibition and sale event. Project spaces in Weißensee, Westwerk (Hamburg), Süddeutscher Kunstverein and others also participate in ART WEISSENSEE.

weitere Informationen/ more information:

kunsthalle.kunsthochschule-berlin.de

artweissensee.de

gepard1 copy

gepard                                                                                                               100% talenfrei

Dokaz da sem toga što imaju love nemci imaju i smisla za humor je da su mi kupili obe slike.

Turneja

papa i ja

Bio sam u Zagrebu i izlagao u Klovićevim dvorima, saznao da je to prvi put saradnja dve države na tom nivou u oblasti likovne kulture. Potegla se tu rasprava o jeziku što je i za očekivati kada se intelektualci sastanu, prevodili su naslov izložbe sa srpskohravatskog na hrvatskosrpski  jer je kažu običaj da se naslov izložbe daje na jeziku domaćina. U tekstu koji to obrazlaže saznao sam da špekule i klikeri nisu isto, pretpostavljam da su pikule nešto treće, ali ja sam teo da kažem da sam na izložbu došao pravo s Korčule de sam bio šokiran da me u trgovinama uporno nudili kesema kad je jasno da kesa i vrečica nisu isto. Ne može se reći da su vam jaja  ili službeno testisi u vrečici. Čuvate ih u kesi ,a ako ste skloni maštovitom izražavanju možete ih od milja zvati klikerima, špekulama ili pikulama i tu razlike nema.

Put za Evropu | Hoću da govorim o ratu Voyage to Europe | I want to speak about the war

POSTER ZAGREB
Put za Evropu | Hoću da govorim o ratu
Voyage to Europe | I want to speak about the war

Radoš Antonijević, Janko Baljak, Boogie, Ivan Grubanov, Uroš Đurić, Siniša Ilić, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Dejan Kaluđerović, Srđan Keča, Marko Lulić, Vladimir Miladinović, Mladen Miljanović, Ana Nedeljković & Nikola Majdak Jr., Darinka Pop-Mitić, Reflektor-knjige za slušanje, Milica Tomić, Ibro Hasanović, Vlatka Horvat, Nemanja Cvijanović, Lana Čmajčanin i Adela Jušić

Otvaranje u četvrtak 4. septembra u 20 sati | Opening on Thursday, September 4 at 8pm

Galerija Klovićevi dvori
Jezuitski trg 4, Zagreb

4 – 26. 9. 2014.

U organizaciji Kulturnog centra Beograda | Organized by the Cultural Centre of Belgrade
Projekat je posvećen obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata | The project is dedicated to 100th anniversary of the WWI

Prije sto godina Princip je ispalio metak vjerujući u ideju Jugoslavije. Vjerujući u principe. Taj metak je promijenio svijet. 
Stoljeće koje obilježavamo i „proslavljamo“ ostavilo je za sobom niz ratova, svaki s većim brojem žrtava od prethodnog. Vrijednost ljudskog života devalvirana je gotovo do besmisla. Pitanje heroja i antiheroja doživjelo je apsolutni trijumf partikularnog interesa.
S povijesne točke gledišta, to stoljeće je sada predmet preispitivanja, uglavnom pripada sjećanju, a ono je itekako povezano s ovim „sada“ i „poslije“ jer život i smrt podjednako pripadaju budućnosti naše egzistencije. A ukoliko pođemo od teze da je povijest zapravo suvremena „pripovijest“, ona koju živimo (B. Croce), potreba za stalnim vraćanjem na prošlost i preispitivanjem identiteta, pojašnjava nam Principe na osnovi kojih djelujemo ili ne u sadašnjosti. 
Suočavajući se s ratovima i odgovornošću, suočavamo se stalno sa skoro istim pitanjima, a to su pitanja o osjećaju stogodišnje nes(a)vršenosti, onemogućavanja napretka, vrijednosne konfuzije i identiteta (osobnog i političkog). 

Gdje pripadamo? Kako nas je ovo stoljeće ratova oblikovalo i utjecalo na naše živote? (radovi Srđana Keče, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Dejana Kaludjerovića) Jesu li nam isti tzv. „okidači“ za nevoljno sjećanje s kojim se moramo suočiti da bismo nastavili dalje? I jesmo li spremni da kroz ovu simulaciju sjećanja budemo otvoreni za kritičko promišljanje u odnosu na ponuđene narative iz nedavne prošlosti? (radovi Darinke Pop-Mitić, Vladimira Miladinovića, Siniše Ilića, Ibre Hasanovića) U kojim oblicima je nasilje preživjelo? (radovi Milice Tomić) Kakav je naš javni prostor danas? (radovi Uroša Đurića, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr.) Gdje počinje, a gdje završava jedna ideologija? (radovi Ivana Grubanova, Vlatke Horvat) Zašto je važno govoriti o ratu? (rad Lane Čmajčanin i Adele Jušić) Protiv čega i kako se danas borimo? (radovi Nemanje Cvijanovića).

Kao i uvijek, za naći odgovore će svatko morati uložiti vlastiti napor, ali vjerujemo da je i ova izložba u Zagrebu jedan korak dalje u promišljanju stogodišnjeg gnjeva koji preživljava širom Europe. Činjenica da je riječ o zajedničkoj inicijativi kulturnih institucija Srbije i Hrvatske govori u prilog gore navedenoj ideji.

Jer pokazalo se (tačno, tačno, tačno) da
Ubojice nose noževe
Neubojice topove.
Praska snažno nebo psalam IKS utopiji
I tko će korigovati napadaj na sotonu.
Tko?
(B-pesma-B, Dragan Aleksić, 1921.)

Pojedinac. (I zato, hoću govoriti o ratu u prvom licu jednine)

Zorana Đaković Minniti
Mia David

Projekat podržali / Supported by: Umetnici / Artists

LEŽIM U TRAVI S NOŽEM U GLAVI, LIPO MI JE. (grafit iz Vela Luke)

 

1
2
3
4

VELA LUKA

Mir Mir Mir

image

SARAJEVO Collegium Artisticum
14. Avgust – 24. August

“Na prostoru gdje prošlost preplavljuje historiju događaji se ocjenjuju sami po sebi, bez racionalne provjere, izvan kontrole povjesnog uma” 
(Predrag Matvejević iz teksta “O mojoj melankoliji – Balkanu”).
Učestvuju: Radoš Atanasijević, Edin Vejselović, Ivan Grubanov, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Srđan Keča, Marko Lulić, Vladimir Miladinović, Vladimir Nikolić, Marko Timanić, Milica Tomić, Ibro Hasanović, Nemanja Cvijanović

Izložba u Sarajevu je deo šireg projekta Kulturnog centra Beograd (KCB) pod nazivom Put za Evropu – sa Principom ili bez njega koji je zamišljen kao niz izložbi savremene umetnosti čiji se sadržaj i forma menjaju u zavisnosti od konteksta i prostora s obzirom da nije reč o putujućoj izložbi već o nizu » stanica « vizuelnog istraživanja na teme principa, identiteta (ličnog i kolektivnog) , odnosa između političkog i ličnog, između istorije i života u proteklih sto godina.

Blokovski stil (demonstracija u Mionici)

This slideshow requires JavaScript.

Izložba na drugom spratu nezavršene hale iza osnovne škole u Mionici.Ulaz slobodan.Izložba traje.

STRATEGIJA

strategija

Strategija 60×240, za Mišićeve dane u Mionici

STRATEGIJA (skajp razgovor sa mojim bratom.)

Ja: Jesi otvorio igru

Nikola Jestrović: Nisam, sad sam stigo, odvezo sam Maju i decu u selo a, i zub me ubija.

Ja: Ok, kolko ćeš još imati, dva dana?

Nikola: Pa da.

Ja: ovde se čuje neka harmonika pa mi pričaj glasnije.

Nikola: Pa derem se u ovu bubicu.

Ja: Mislio sam bolje na skajp, da ne dolaziš.

Nikola:Dolazim svakako, u kolko počinje?

Ja:U 9, al mogo bi da prespavaš u Vrujcima u hotelu, ne znam kakve obaveze imaš sutra.

Nikola: Pa na poso.

Ja: Pa bolje onda skajp pa napravim projekciju , a stavim onaj crtež što sam tebe crto s leđa kad igraš igre.nikola

Nikola:Dobro.

Ja:Ličilo bi na ono u Berlinu što sam radio s ćaletom , samo ne uživo.

Nikola: po meni je to bolje, to vise izgleda art nego da ja dođem tamo pa da drobim.

Ja:Pa I meni se to vise sviđa ali nastavljamo priču jer to spremam za master u Berlinu.

Ja:Kako se zovu one igre što si ti igro.

Nikola:Total War, Suden Strike, Axis and Allies.

Ja:To je drugi svetski rat?

Nikola:Total War nije. Axis and Allies je interesantan, to je potezna igra, ko monopol. Sećaš se ja sam je čak i pravio od kartona. Ono imaš brodove, nosače aviona , razvijaš oružje . Deo je strategija, a deo je sreća, kako te kockica služi.

Ja: A Suden Strike?

Nikola: To su kampanje, ideš iz bitke u bitku. Biraš dal ćeš da budeš Rus , Nemac ili Japanac, onda još Amerikanac , Englez . Talijane nisu imali , mislim.

Ja: Ja sam za ove dve pročito da su maksimalno komplikovane.

Nikola:Koje ove što si mi ti dao Viktorija i …

Ja: Da, Viktorija i World War One I ima neka kritika piše zar su mog dedu otrovali gasom zbog ovoga.

Nikola:?

Ja:jel me čuješ?

Nikola: čujem, al zbog čega. Ne razumem šta gasom?

Ja:Pa zbog igre.To je kritika.

Nikola:pa dobro, malo mi je to onako. Ja što sam vido ona Viktorija je poprilično komplikovana, počinje pre Hrista. Meni treba 3 meseca da od Oktobarske revolucije stignem do prvog svetskog rata. To je igra za fanatike, ljude koji hoće da žive u virtuelnoj stvarnosti. Ti si posle 4 meseca prso s mozgom.

Ja:Da ,dobiješ ratnu trauma. Odlično to je već kvantitativna i kvalitativna analiza. Možeš na you tube da pogledaš primere ljudi su igrali ovu srpsku kampanju, kažu da je to samoubistvo. Ti si imo neku ideju da je bolja strategija da se ide na Crno More,  a ne na Jadransko. Sećaš se šta smo pričali.

Nikola: Da ja sam pogledo mapu to je otprilike 1836 kad igra počinje. Data je opcija da je Srbija kneževina, odnosno da ima autonomiju u okviru Otomanskog carstva. Ima neku samoupravu čak i vojsku u to vreme. U to vreme Bugarske nema na mapi kao opcije. Prosto taj izlazak na jug, gde smo kroz istoriju sjebavani, odnosno nisu nam dozvolile velike sile,nije dobra strategija. Ja sam misli u igri ajde da pokušamo da idemo preko Bugarske.

Ja: Ej kaže mi ovde jedan Željko, isto umetnik kad ne znaš šta ćeš ti udri po Bugarima.

Nikola:ne, to je izreka radi Obrenovića.To je onaj Milan Obrenović 1888 zaratio s Bugarima. Bugari ga ne zovu Srpski rat, nego  neki kao rat ludog kralja Obrenovića, tako nešto. Eto on je zaratio, eto je ne znam, teo je da dobije neki rat. Pa na koga on zaratio s Bugarima ,a oni ga sjebali. Kažu da ga je Austrija podržala u tome, pa kad je to krenulo digla je ruke. A to je neka posledica Sanstefanskog ugovora, vreme kad je Bugarsku forsirala Rusija ,a Srbiju Austrija. Niko nije bio za taj rat, ni vojska ni narod. To je posle Berlinskog kongresa kad je Srbija dobila Niš, Pirot i Vranje, on je smatrao da to nije dovoljno kolko se Bugraska proširila, pa je onda od Bugraske tražio ne znam onaj Dimitrovgrad ili Vidin. Ne znam moram da pogledam u vojnu enciklopediju. Tražio je neke ustupke i oni su ga glat odbili.

Ja:koliko je Bugarska veća od Srbije, duplo?

Nikola:Molim. Nije duplo, 50 odsto. U stvari nemam pojma sad s Kosovom ili bez, nisam upoređivo. Vidi u tim igrama ono što sam ja gledo,te što dugo traju, ti kad osvojiš jednu teritoriju moraš da dovedeš svoju upravu, pa ako je druga religija gradiš svoju crkvu, svoje škole, onda konvertuješ stanovništvo. Praviš od njega  građane svoje države. A to nije daleko od onoga što se ovde na Balkanu događalo.

Ovde na Balkanu postojali su Bugari, Srbi i Grci. Tri male samostalne državice posle Berlinskog kongresa i veliko hrišćansko stanovništvo pod Turcima gde su oni slali…Znaš onu priču. U Makedoniji bilo neko selo pa su oni poslali u Grčku , ne u stvari tražili su od Grka da im pošalju učitelja. Znaš tu priču.

Ja:Ne

Nikola:Pa tamo bliže granici su imali svest kome narodu pripadaju, ali u unutašnjosti su samo znali da su hršćani a dal su Bugari ,Srbi, Cincari Vlasi, Šopci ovi..

Ja:Ko ti i ja.

Nikola:Nevezano, jezik je bio sličan. Tražili su od grka učitelja, ovi su im tražili lovu za to. Pitali Srbe, dok su naši to papirološki rešavali Bugari čuju i pošalju im učitelja, platili da se napravi zgrada škole i posle 10 godina ovi se na popisu izjasne  se kao Bugari.

Ja:vidiš šta uradi škola.. Ok

Nikola:eto tolko od mene, moram da se pakujem za selo.

Ja:Hvala,ćao

This slideshow requires JavaScript.

U slici strategija sam na mapu kompjuterske igre Wasted Land koja se odvija u prvom svetskom ratu kopirao, delove slika naših slikara i učesnika prvog svetskog rata i slikara iz Austrije i Nemačke koji su također slikali ratne teme.

Kao izvor sam koristio katalog izložbe Između trube i tišine koja je održana u Beogradu u Galeriji RTS-a od 13 Marta do 13 Aprila 2014. U tekstu kataloga Zdravko Vučinić navodi da je samo Srpska Vojska imala vojne slikare što nije tačno jer su ih imale i ostale vojske što se na internetu da lako proveriti.

Krajevi mape na originalnoj igri su crnilo i ta slika me posedila na roman koji za temu ima prvi svetski rat Putovanje na kraj noći- Luj Fedinan Selina.

Tattoos sind die neuen Tumore

tumori

 

 

Činjenica sa živim u stan ataljeu preko puta jezere u Berlinu donela mi je puno lajkova na fejsbuku, i ugled u očima mojih prijatelja iz Srbije, za koje je to bio siguran znak da sam uspeo u životu. Meni je to bilo neko vreme dovoljno ali sam osetio dosadu i potrebu da nešto radim. Pošto u svom radu ne sledim ideje o napretku i usavršavanju uvek počnem od nule, što za mene znači crtanje. Iako ih gledam ceo život još uvek najviše volim da crtam ljude. Ovi ovde na plaži jezera prekoputa moje gajbe skoro da je svaki drugi istetoviran. Oko jezera ima i pataka, 2 labuda, ali patke volim više pečene a labudovi su mi kič.

PROLOG Heft für Zeichnung und Text, Nr X2 2014 Berlin

ISSN 1867-4917

 

svabe-1 svabe-2 svabe-3

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.