Geschlossene Tür des Ruhmes /Затворена врата славе

Свиџа ми се

gommetogether.com

The performance consists on the exchange and the process of re-drawing on top of the drawing of another performer. You can modify the drawings you choose as you want if it is possible to see at least a little part of the drawing under your intervention. Remember texts are not allowed.
Also, you have 2 possibilities to began working on Gomme Together:
- choose a drawing from our website

Zavidan

Pričao sam sa Dejanom Markovićem o mom predlogu za Bijenale i reko sam mu da je neki političar rekao da mogu da izlažu i onaj veliki stol što je izlagan na na bijenalu arhitekture u Veneciji  zato što nema para za novo , a i onako je taj stol još tamo jer nije bilo para da se vrati.Onda mi je Dejan rekao da je to još bolji rad i da su trebali da izlože stol i da napišu koji im je to političar rekao. Kako to meni nije palo na pamet? Vidiš šta znači nemački master, nadam se da ću i ja biti tako kreativan i oštrouman ako ga završim.

i feel it comin’ it’s flushin’ my face
i feel it comin’ jealousy baby
i feel it comin’ it’s boilin my blood
i feel it comin’ jealousy baby
i feel it comin’ flushin’ my face
i feel it comin’ jealousy baby
i feel it comin’ boilin’ my blood
i feel it comin’ jealousy baby
this isn ‘t for the first time in my life
IGGY POP Jealousy

James Din

23. фебруар

Na pitanje novinara upućeno Vladimiru i Zoranu Lisincu, koje se odnosilo na to šta kao domaćini planiraju da pokažu Madsenu u Beogradu, odgovorio je Lazar Ristovski. “Verovatno će sa njim obilaziti muzeje i biblioteke. Pretopstavljam da će ga odvesti u zatvoreni Narodni muzej ili u Muzej savremene umetnosti”

Не свиђа ми се ·  · Promote · Подели

• Ти , Grofica Hilde, Biljana Jovanovic, Милица Ракич и 10 осталих кажете да вам се свиђа ово.
• 

  James Din Predlazem da zatvore i nas paviljon na Venecijanskom bijenalu.Pa da otvorima sva tri zajedno 2050 uz veliko narodno veselje.Ocekujem da ovu moju sjajnu ideju i projekat podrze kolege umetnici jer kuratori i selektori za to nemaju ni potecijal (intelektualni ) a ni jajca.

  23. фебруар у 01:14 · Свиђа ми се · 9
• 

  Mai Ravenwood Hollywoods’s badass no.1 ain’t gonna see shit in here

  23. фебруар у 03:49 · Свиђа ми се

Rakija Conecting People

Ракију су прошверцали, пљуге су ту класик, дрина и 57.Радош и Селман ће да месе леба. Мој ћале ће да држи предавање преко скајпа.Марина ће да пева хитове Јами или ..

Umetnik iz Estonije projekat mu je da se napija na otvaranjima pa da ostane da spava u Galeriji, morali smo da ga škartiramo , znam da nije cool, jebiga izvini Estonac

 

Postraumatski sindrom

Za otvaranje sam teo da dam košulju da se opere i opegla , našo sam neku radnjicu, mali Arap je reko sutra oko 11 za 5 evrića, dao mi je i potvrdu. Svratio sam u dogovoreno vreme i zazvonio, al nije nikog bilo, vrata zaključana, ok reko sebi, otišo je da jede nešto, kenja , opere bulju, šta znam. Ima i neka cedulja na vratima, valjda se vraća uskoro. Eto mene Opeth tamo posle sat vremena, sad je svetlo unutra upaljeno, aha vratio se. Zvonim opet ništa, kucam ništa. Vec sam nervozan, lego sam na zvono , drmam vrata. Lupam na vrata, jebe mi se nek pukne.Opeth ništa. Počinjem da pizdim, cimam za vrata, jebeni antidepresivi samo me prave agresivnim, derem se na srpskom , ubacujem merde na francuskom. Mali garavi kad te se dočepam ubaciću te u mašinu i okrenuću program za belo. Neki francuzi me gledaju, pušite ga, razvaliću vrata, ubiću za kosulju.Nešto kvrca dal su vrata ili nešto u mojoj glavi. Smiri se, daj vidi sta piše na cedulji, zvaće neko muriju,legiju staranaca, NATO… Fotkam cedulju mobilnim, I vraćam se u galeriju. Alo Beonoa, druže aj mi prevedi sta piše na cedulji. PRITISNI ZVONO I POVUCI VRATA ISTOVREMENO.

Lieber Professor Knapp
Ich war letzte oder vorletzte Woche in Rennes. Dort ich habe eine neue Arbeit gemacht und ausgestellt, und zwar sind das zwei Mülltone, eine is für die smartphones und die zweite ist für Schmuck und Uhren. Die Leute haben mich gefragt warum sie auch nicht alte und einfache Handys rein werfen können. Ich habe zu ihnen gesagt sie können auch rein scheißen wann sie wollen und wer ich bin neue regeln aufzustellen.
Und dann habe ich noch ihnen ein pedagogiche Beispiel gegeben. Als sie in Serbien die erste Mülltonen für Flaschen mit kleinen passenden locheen aufgestellt wurden, haben die Leute es geschafft echt unmögliche Dinge rein zu stecken.
PS
Meine Mülltonnen in Frankreich sind noch immer leer. Ich habe noch nichts bekommen, weder Scheiße, noch Uhren oder Schmuck

 

Šverc Komerc [Contrebande]

Je ne me souviens plus vers où ni comment j’ai réussi à faire sortir tous ces travaux, si ce n’est pas pour Požega ou Smederevo, tu as toujours besoin de toute sorte de permis. Et maintenant que je vis de l’autre côté de la frontière, c’est encore plus compliqué, j’ai du débattre avec nos arriérés des postes frontières, pour savoir si telle peinture est une huile sur toile, telle autre une acrylique, savoir si celle-ci est terminée ou tout juste commencée ; c’est tout à fait le même genre de Comancheros bosniaques qui au poste frontière de Kelebija ont voulu me renvoyer en Bosnie à bord d’un camion parce que je suis né à Zagreb. Ça a été encore pire avec ces hongrois nationalistes, je n’étais qu’à quelques centimètres de l’examen rectal. J’ai quand même réussi à convaincre ces idiots à la frontière croate que je suis l’un des leurs et que j’ai un atelier dans la région croate de Zagorje, tout ce stress à valu à mon commissaire d’exposition, qui me conduisait alors, un accès de diarrhée. Je suppose que je ne devrais même pas mentionner ces pauvres malheureux à la frontière slovène qui tentent d’exercer l’autorité austro-hongroise… Et quand après toutes ces conneries, tu ne viens même pas voir l’exposition, et bien, je me sens comme au bord du suicide.

Icocana, 2011.
Feuilles de coca sur bois, 60×40 cm
Il y a deux ans, pendant mes vacances au Machu Picchu, j’ai appris que la cité avait eu un système de canalisation conçu de telle manière qu’il ne pouvait être utilisé que pour faire le « numéro 1 » tandis que le « numéro 2 » devait être fait dans les bois, dans de petits trous creusés en l’honneur de Pachamama (déesse suprême Inca). Mâcher des feuilles de coca ou boire du thé à base de feuilles de coca était obligatoire durant le processus. Le concept et l’expérience semblaient très spirituels et m’ont inspiré, j’ai donc demandé à ma petite amie de cacher illégalement deux kilos de feuilles de coca dans son sac à dos. Désormais, nous buvons du thé à Berlin puis je fais le « numéro 1» aux toilettes tandis que pour le « numéro 2 » je fais des trous dans le parc le soir.

Jamesdin

Two Lines of Life (or why a rabbit likes weeds)

Radoš Antonijević, Damir Avdić, Boogie, Uroš Đurić, Vlatka Horvat, IRWIN, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Aleksandar Maćašev and Stephen Gee, Vladimir Nikolić, Zoran Todorović, Raša Todosijević

Curators: Mia David and Zorana Djaković Minniti, Cultural Center of Belgrade, Serbia

This slideshow requires JavaScript.

As part of the european project A.C.T. Democ[k]racy, with the support of the Culture Programme of the European Union.Two Lines of Life (or why a rabbit likes weeds) is an exhibition featuring 11 artists and art groups from Belgrade,Pančevo, Bečej, Čakovec, Zagreb, Tuzla, Ljubljana (cities of the former Yugoslavia, today cities located in Serbia, Slovenia, Bosnia and Herzegovina and Croatia) and the joint work of two curators from Belgrade, which could be described as a process.
Proceeding from the notion of democracy to begin with, we asked ourselves to what extent politics actually influences our lives. After some research conducted among our friends, it turned out that there existed two parallel flows of life: one is personal, which we can influence to a greater degree, and the other is political, which we cannot quite influence directly. Dealing with this relationship between the personal and the political, we explored what democracy meant to people around us. We invited artists from Serbia, as well as several artists from the region of the former Yugoslavia, being of the opinion that it is precisely these great differences, both in terms of artistic expression and in terms of political views, which actually constitute the meaning of democracy to us.

Mia David et Zorana Djaković Minniti
La Criée centre for contemporary art, Rennes, France

DVE LINIJE: ŽIVOT
Ili zašto zec voli korov

Dok smo deca svet nam se čini velikim. Kada smo mladi, izgleda da samo na nas čeka, da su mogućnosti nebrojene, da ga možemo promeniti. Onda odrastemo i desi se život.
I mnogi zaborave na ubeđenja, opravdavaju svoje postupke nuždom da se preživi. Retoričko i realno se ne poklapaju uvek, dok osećaj postojanja “nemih” granica između različitih grupa, politika i ekonomija naše odluke ponekad čini histeričnim. Bez pretenzije da ovom izložbom nešto promenimo i sa svešću da se vrtimo u začaranom krugu poznatog, govorimo o životu i okolnostima.
Po rečima Mihaila Riklina, živimo u vremenu izmicanja smisla, koje se između ostalog manifestuje i u njegovom beskonačnom umnožavanju, dok društveni uspeh sve više zavisi od prenebregavanja interesa drugih. U tom vremenu reč demokratija se često koristi. A kritička funkcija umetnosti u društvu većinu ne zanima, što pokazuje i stvarni život u kojem se demokratske vrednosti mnogo više poštuju na papiru.
U međuvremenu i populacija zečeva u Evropi se smanjuje. Razlozi za ovakvo stanje su mnogostruki, a kao najznačajniji smatraju se predatori, intenziviranje poljoprivrede i saobraćaja, lov, krivolov…Pored toga na smanjenje zečeva značajnu ulogu imaju i klimatski faktori ili pak bolesti. Kombinacija ovih faktora dodatno pogoršava situaciju.
Istraživanja su pokazala da smanjenje broja zečeva nije posledica smanjenja plodnosti zečica. Porast populacije zečeva, tokom godine u direktnoj je zavisnosti od stepena prezivljavanja mladih zečeva, a ne od plodnosti ženki. Da li oni imigriraju, nije još utvrđeno, ali kako su naučnici utvrdili gustina populacije je u pozitivnoj korelaciji za zakorovljenošću parcela. (Predator, mecečni magazin za Lovce) Ali nisu svi zečevi isti, kao što ni korov nije ista. Ipak, ako počenemo da ih poredimo može da nam se desi da završimo u banalnosti.
Život pojedinca je i političko i javno, njega čine i na njega utiču i politički i privatni događaji, koji se dešavaju u različitim okolnostima i u različitim zakorovljenim ili manje zakorovljenim područjima.
Pitamo kakve veze imaju zečevi i korov sa “umetnošću i demokratijom”? Imaju, jer kao što zečevima treba korov tako i demokratiji treba umetnost.
Umetnici na ovoj izložbi se bave i privatnim i političkim, i “zečevima i korovima”, ne žive i ne rade svi u Srbiji, neki od njih i nisu srpski umetnici, ali svi su spremni da otvore dijalog o tome šta su demokratske vrednosti danas.
Mia David i Zorana Djakovic Minniti

Ich bin ein Berliner

Deathly to-do list: Who’s next, Baselitz or Richter?

Baselitz, Immendorf, Polke, Richter – the names of Germany’s greatest contemporary painters, written in black paint on the concrete wall of an inspection chamber by a pedestrian bridge crossing a massive entanglement of S-Bahn tracks in Berlin’s Wedding district. Two of the names crossed out, in bright if thinly applied orange spray paint…

  Apparently the orange paint was not applied by the same person who wrote the names. Even if the names look oddly out of place on that bridge there’s probably a simple reason for their existence, maybe an alcohol-infused art lover put them there on his way to Mauerpark, but with the names of the two already deceased artists crossed out it looks like a to-do list created by some assassin (or even by Death himself?), and that is just as freaky as the question the sight inevitably imposes on the viewer: who’s next, Baselitz or Richter?

And: should we warn them?

Maybe Baselitz and Richter can escape their fate if they start to make sculpture – after all, the name of Günther Uecker is not on the list. And maybe that list holds the key to another mystery: the mystery of the lack of great German painters of the younger generation. Maybe the young ones know about the list and deliberately sacrifice the chance to become great painters in order not to end up on that list. They will not be famous, but this will save them from death. But then, they also sacrifice the chance to become immortalized. Because this is what happens with great painters like Baselitz and Richter. Even if only on a bridge in the middle of nowhere in Berlin.

Thanks to  

Награда Владимир Величковић за цртеж ,2012,/Vladamir Velickovic drawing price 2012

BEOGRAD – Nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković dobili su mladi likovni umetnici Tijana Kojić i Aleksandar Jestrović Jamezdin koji ravnopravno dele prvu nagradu i Vuk Ćuk, koji je osvojio drugu nagradu. Pohvale su dobili Hana Rajković, Predrag Popara, Ivana Živić Jerković i Miloš Đorđević koji su ušli u uži izbor od 125 kandidata za nagradu.
Ovo je sinoć u Galeriji Haos u prisustvu brojnih posetilaca saopštio akademik Veličković čiji je nesebični dar da već petu godinu podržava mlade likovne stvaraoce nagrađen burnim aplauzom.
Akademik Veličković je pre pet godina osnovao Fond Vladimir Veličković koji svake godine dodeljuje nagradu za crtež mladim umetnicima do 40 godina. Novčani deo nagrade je godišnji prihod od takozvane nacionalne penzije koju je Veličković dobio za poseban doprinos kulturi Srbije. Izuzetan podstrek za nagrađene mlade umetnike je izložba naredne godine krajem decembra kada će biti saopštena imena laureata konkursa za 2013. godinu.
Veličković je istakao da je prijatno iznenađen brojem učesnika na konkursu, očekivao je da će broj crtača do 40 godina na konkursu biti sve manji, da će vremenom opadati ali ispostavilo se da je konkurs jako atraktivan. “Neki koji na prethodnim konkursima nisu prošli ponovo su se prijavili i to je urodilo plodom, neki od njih koji su bili u užem izboru prošle godine, sada su nagrađeni”, kazao je Veličković i dodao da mu se čini da se upornost i ambicija da se crtež dalje razvija i nastavi kao aktivnost isplatila u ovom okruženju jer je broj od 125 kandidata fantastičan.

Nagrađeni Jestrović u izjavi Tanjugu nije skrivao oduševljenje, uhvatio je “poslednji voz” jer ima 40 godina i uspeo da dobije nagradu koja mu mnogo znači. On je i bukvalno iz Berlina “uhvatio” voz i krenuo za Beograd kada je saznao da je nagrađen. “Morao sam peške preko granice pošto nije bilo prevoza, stigao sam pre pola sata u Beograd. Nisam hteo da propustim da upoznam Veličkovića jer nismo imali ranije priliku”, rekao je nagrađeni umetnik. Jestrović je na likovnoj sceni Srbije već stekao određeno mesto, bio je na ovogodišnjem Oktobarskom salonu ali nagrada mu je izuzetno važna jer je, kako kaže, crtež u korenu svih radova, bilo da su instalacije, skica ili crtež. “Priznanje mi mnogo znači jer i sam insistiram na crtežu, on ima posebno mesto u mom celom likovnom istraživanju”, kazao je Jestrović. Mlada likovna umetnica Kojić zahvalila je žiriju na čelu sa Veličkovićem na divnoj ideji i veri u mlade autore jer je njih “teško prepoznati i priznati novi jezik, nove sadražaje i rukopis koji oni nude”.
Kojić je prošle godine bila u najužem izboru za nagradu i ove godine je drugi put podnela materijal i dobila nagradu. Kako je izjavila Tanjugu, svoj napredak vidi pre svega u koncepciji. “Svoju ambiciju izrazila sam i u smislu formatu, to je jedan crtež od 40 kvadratnih metara, ideja je sada utemeljenija i razrađenija nego prošle godine i verujem da na tehničkom planu ima nekih poboljšanja”, kazala je Kojić, uz ocenu da je konkurs jako stimulativan i da ima odraz na razvoj mlade generacije koja konačno dobija pažnju velikih umetnika koji su uveliko afirmisani i potvrđeni u svom umetničkom delanju.
Drugonagrađeni Ćuk konkurisao je treći put i njemu ova nagrada i “previše znači”. “Ovo je ostvarenje mojih snova zato što sam ovo jako želeo i radio sam na tome prethodne tri godine”, kazao je Ćuk.

U Galeriji Haos, na gornjem nivou, u sklopu svečanog proglašenja laureta konkursa otvorena je izložba pobednika prošlogodišnjeg konkursa, Simonide Radonjić, Vuka Vučkovića i dobitnika specijalne nagrade za animaciju Nemanje Nikolića. U donjem nivou Galerije Haos izloženi su radovi autora koji su na prošlogodišnjem konkursu ušli u uži izbor Kojić, Ćuka, Nataše Kokić i Vladimira Miladinovića. (Tanjug)

“DEVIANT MYTHOLOGY (AS A RIOT ON AN EMPTY STREET)”

OD SUBOTE, 24. NOVEMBRA U 19:00 DO UTORKA, 04. DECEMBRA 2012.
MAGACIN U KRALJEVIĆA MARKA 4 I 8

This slideshow requires JavaScript.

Legs Akimbo&Jamesdin video 2010

u pipsou sam bio prvi put kad sam drugi put probo da putujem u madjarsku, jer su me prvi put sa kelebije vratili nasi jer sam rodjen u zagrebu pa im nije bilo jasno odakle mi srpski pasos. u pipsou sam iso u budimnpesti, prvo sam ga bacio a posle sam crto picke ili je to bilo obratno.kasnije su me iz pipsoa izbacili jer sam se smejo jednoj ribi kako je obrijala djanu a dupe joj ostalo dlakavo. a posle smo kum i ja teli da narucimo neke kurve, i kum je pregovaro jer govori madjarski, ali one su bile sumnjicave jer smo dvojca pa su ga pitale odakle dolazimo i kad im je on reko da sam ja srbin ,a on hrvat nisu vise tele ni da cuju za nas, bez obzira kolko para nudili, a ja sam imo onda jedno dvaespetsest i teo sam da probam starije ,a sad je proso voz.

Učesnici: Katarina Nina Antanasković ; James Blond/Katarina Petrović; Jelena Bokić; Nikola Božović; Andrej Bunuševac; diSTRUKTURA; Alen Ilijić ; Jamesdin; Pedja Jerotijević; Marina Marković; Veljko Marković; Branko Miliskovic; Anđela Mujčić; Svetonazori; Selman Trtovac, Zampa di Leone.

Autor: Milan Bosnić // Organizacija domaćin: ProArtOrg, u saradnji sa Domom omladine Beograda // Pokrovitelj: Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije

“Ovo je izlozba koja nema stejtment. Nema  ni diskurs a bogami ni narativ. Jebiga.” Autor